U fokusu - Srbija

Smanjeni ukupni krediti privredi

U centralnoj banci kažu da to usporavanje nije alarmantno, jer je posledica visoke osnove iz prethodne godine, kao i dospeća kredita iz garantnih šema iz doba kovida. Kada se odluče da uzmu dinarski kredit, privrednici moraju da računaju da će kamata da bude u proseku oko 8,6 odsto godišnje. Nešto niže kamate su za zaduživanje u evro znaku, za koji se oni najčešće i odlučuju, i koji u proseku iznose 6,9 odsto. Kada se isključi efekat promene deviznog kursa, krediti privredi su u pomenutom periodu povećani za 19,2 milijarde dinara. Tome su najviše doprineli investicioni krediti, koji su povećani za 19,1 milijardu dinara.

Vladimir Bošković, član Izvršnog odbora NLB Komercijalne banke za poslove sa privredom, kaže da se definitivno vidi na osnovu prva tri kvartala da privreda usporava i da je u nekoj fazi mirovanja. Međutim, to se u ovoj banci u smislu pada kreditiranja preduzeća ne vidi.

„Mi od početka godine imamo rast od 12 odsto svih kredita privredi. Preovlađuju zajmovi za obrtna sredstva i likvidnost koji se odobravaju na godinu, dve ili tri godine. Ima i kredita za projektno finansiranje, za posebne namene koji su po svom karakteru investicioni krediti. Vidimo da se u ovom delu dešava blago usporavanje. Razlog je povećanje kamatnih stopa. Zbog toga se klijenti opredeljuju da sačekaju povoljnije vreme, da promenljive kamate krenu da opadaju kako bi im se to ulaganje isplatilo, odnosno kako bi imali manji finansijski trošak. Kako monetarna politika bude labavija, što znači kako kamate budu išle na dole, to će podstaknuti potrošnju. Uzročno posledično će da krenu investicije i da se vraćamo na pretkrizne tokove”, kaže Bošković.

Pojašnjava da se prilike u svetu odražavaju na ekonomiju. To se tačno videlo od kako je krenula ukrajinska kriza pa je od septembra krenuo rast evropskih kamata, posledično i naših. Razlog za pad kreditiranje privrede je naročito pad u građevinarstvu, a ona je u BDP-u učestvovala 12 odsto, kaže Bošković. Prodaja nekretnina pala je za 21 odsto međugodišnje.

„Mi vidimo da gradilišta i dalje rade, postojeća se završavaju, a možda se ne počinju nova. Opala je i tražnja za stambenim kreditima”, kaže ovaj bankar. U strukturi njihovih kredita privredi preovlađuju oni investicioni koje odobravaju u evro znaku, čije su kamate niže, zbog čega su povoljniji za privredu, dok su oni za likvidnost i obrtna sredstva u dinarima. Zbog dinarizacije, na kojoj insistira centralna banka, očekuje se da ih bude sve više.

On očekuje smirivanje i pad inflacije s prvim kvartalom naredne godine i kod nas i u evrozoni.

Prema podacima NBS, posmatrano po delatnostima, povećanje zaduženja u trećem kvartalu prisutno je kod preduzeća iz oblasti prerađivačke industrije, poslovanja nekretninama i saobraćaja, dok su se najviše razdužila preduzeća iz energetike. Posmatrano po veličini preduzeća, krediti odobreni mikropreduzećima, malim i srednjim preduzećima činili su 58,3 odsto stanja ukupnih kredita privredi u septembru. Pad dinarskih plasmana privredi (delom i usled dospeća kredita iz garantnih šema, koji su pretežno odobravani u dinarima) i rast devizno indeksiranih plasmana za posledicu su imali smanjenje stepena dinarizacije plasmana privrede u trećem kvartalu za 0,7 procentnih poena na 16,3 odsto.